Follow us on Facebook!
Follow us on Twitter!
Follow us on Youtube!


Myeloma Patients Europe (MPE) je dobila niz upita članova, pacijenata sa mijelomom i pacijenata sa AL amiloidozom o uticaju koji će situacija vezana za COVID-19 (koronavirus) imati na lečenje i negu.

Da bi odgovorio na ta pitanja i razumeo uticaj u različitim evropskim zemljama, MPE je razgovarao sa stručnjacima i pregledao nacionalne smernice za lečenje. U nastavku su pitanje i odgovor (Q&A) o tome kakav uticaj mogu da pretrpe lečenje, zakazani pregledi u bolnici i klinička ispitivanja za pacijente.

Ako imate dodatnih pitanja ili komentara, pošaljite nam e-poruku na info@mpeurope.org.

Napomena: veoma je važno da pacijenti razgovaraju sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili zdravstvenim timom da bi diskutovali o određenim pitanjima koja su od značaja za njihovo lečenje i negu. Pacijenti bi trebalo da nastave da prisustvuju zakazanim pregledima u bolnici i dobijaju svoje tretman kao i obično, osim ako ih lekar, medicinska sestra ili zdravstveni tim ne upute drugačije.

 

PITANJA O LEČENJU

Da li će na lečenje pacijenata sa mijelomom i AL amiloidozom uticati epidemija COVID-19?

Pacijente sa mijelomom i AL amiloidozom treba pripremiti za promene u lečenju tokom epidemije COVID-19.

Pacijenti su izloženi većem riziku od virusa COVID-19, jer mijelom i AL amiloidoza, i njihovi tretmani slabe sposobnost imunog sistema da se bori od infekcije. Iz ovog razloga, savet je da pacijenti sa mijelomom i AL amiloidozom ostanu kod kuće da bi smanjili verovatnoću da dobiju COVID-19.

Lekari će izbalansirati rizike i koristi pacijenata koji prisustvuju zakazanim pregledima u bolnici da bi dobili svoj tretman. U saradnji sa pacijentima, oni će proceniti da li je moguće izvesti bilo kakve promene tretmana da bi se smanjio broj poseta bolnici.

Pacijenti treba da razgovaraju sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili zdravstvenim timom o tome da li će njihovo lečenje pretrpeti uticaj tokom ovog vremena.

 

Kakav će biti uticaj na lečenje obolelih od mijeloma i AL amiloidoze?

Saveti koje pacijenti dobijaju u vezi sa promenama u lečenju će se razlikovati i zavise od pojedinačnih okolnosti. Saveti mogu takođe da zavise od okolnosti u određenoj zemlji, poput broja pacijenata sa COVID-19, kapaciteta odeljenja intenzivne nege, dostupnosti alternativnih tretmana i nacionalnih smernica.

Za neke pacijente, njihovo lečenje će se nastaviti kao i obično. Međutim, drugim pacijentima mogu da se preporuče promene tretmana, kao što su:

  • Smanjivanje učestalosti davanja, gde dokazi to podržavaju (tj. ređe primanje tretmana).
  • Prelazak na režim oralnog lečenja (npr. da se tablete uzimaju kod kuće).
  • Primanje subkutanih injekcija kod lečenja kod kuće, tamo gde ih zdravstveni sistem olakšava.
  • Odlaganje postupaka poput autologne transplantacije matičnih ćelija na budući datum, gde je to klinički prikladno.
  • Menjanje ili odlaganje učešća u kliničkom ispitivanju.
  • Smanjenje doze određenih tretmana (npr. smanjenje doze steroida radi sprečavanja daljeg slabljenja imunog sistema).
  • Prestanak tretmana u potpunosti, tamo gde je to klinički prikladno (npr. gde je pacijent u dobroj remisiji).

Sve promene lečenja bi trebalo da se vrše u diskusiji između pacijenta, njegovog lekara i zdravstvenog tima. Odluke će se zasnivati na kliničkim dokazima i na kliničkoj proceni.

Pacijenti bi trebalo da razgovaraju direktno  sa lekarom, medicinskom sestrom ili zdravstvenim timom ako imaju bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa promenama tretmana u ovom periodu.

 

Kakav će biti uticaj na autolognu transplantaciju matičnih ćelija tokom epidemije COVID-19?

Tokom epidemije COVID-19, planirana autologna transplantacija matičnih ćelija (ASCT) za pacijente može da se odloži na pogodnije vreme.

Terapija sa visokim dozama (obično melfalanom u velikim dozama) i sam postupak ASCT slabe imuni sistem i potencijalno čine pacijente sa mijelomom i AL amiloidozom podložnijim infekcijama i manje sposobnim za borbu protiv infekcija poput COVID-19. Pacijenti koji prolaze ASCT takođe moraju redovno da prisustvuju zakazanim pregledima u bolnici radi praćenja, čime povećavaju rizik od prenosa COVID-19 putem društvenih interakcija.

Odluka o tome da li će se ASCT nastaviti  tokom ovog vremena, može da se donese samo između pacijenta i njegovog lekara. Ova odluka će se verovatno zasnivati na specifičnim faktorima, uključujući:

  • Rizik od napredovanja mijeloma ako pacijenti nemaju ASCT.
  • Sposobnost bolnice da efikasno izoluje pacijente koji su podvrgnuti ASCT-u.
  • Kapacitet odeljenja intenzivne nege u bolnici.
  • Teret virusa COVID-19 u regionu i zemlji u kojoj se bolnica nalazi.

Kao i kod svih odluka o lečenju tokom epidemije COVID-19, koristi i rizici pacijenta koji prolazi ASCT moraju da budu izbalansirani. U većini evropskih zemalja, ASCT se radi  samo tamo gde se smatra najboljim i najprikladnijim načinom delovanja za pacijenta.

Ako pacijenti imaju bilo kakva posebna pitanja ili nedoumice u vezi sa ASCT-om, trebalo bi da razgovaraju direktno sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili zdravstvenim timom.

 

Ako autologna transplantacija matičnih ćelija kasni, koji će se tretman dobiti umesto nje?

Ako se pacijentima sa mijelomom ili AL amiloidozom odloži autologna transplantacija matičnih ćelija (ASCT), lekar će sa njima razgovarati o alternativnom pristupu lečenju. U većini slučajeva, lekar će produžiti broj ciklusa indukcione terapije koju pacijenti primaju pre ASCT-a.

Indukciona terapija se sastoji od kombinacije tretmana, koji obično uključuju hemoterapiju, novi agens i steroid. Osmišljena je da izazove mijelom pacijenta u duboku remisiju pre nego što se podvrgne ASCT-u.

Kod normalne transplantacije, pacijenti prolaze određeni broj ciklusa indukcione terapije, a zatim prelaze na ASCT. Međutim, zbog situacije sa COVID-19, lekari mogu da odluče da produže broj ciklusa. Cilj je da se održi reakcija pacijenta na indukcionu terapiju, omogućavajući im odlaganje ASCT-a na kasniji datum. Alternativno, u nekim bolnicama lekari mogu da zadrže isti broj indukcionih ciklusa kao i obično, ali se zatim spuste na nižu dozu održavanja tretmana – bilo sa istom kombinacije dva-tri leka ili uz održavanje lenalidomida.

Sa trenutnim tretmanom mijeloma, pacijenti mogu da postignu veoma duboke i trajne reakcije na indukcionu terapiju, pa je moguće bezbedno odložiti transplantaciju. Naučni dokazi takođe pokazuju da na rezultate pacijenta ne utiče negativno ako se transplantacija odloži.

 

Šta ako pacijent ne postigne dobru reakciju na njegovu indukcionu terapiju?

Kao i kod svih ostalih tretmana mijeloma, lekari će kontinuirano pregledati reakciju pacijenta na indukcionu terapiju i izmeniće pristup lečenju ako pacijent ne reaguje dobro. Ovo može da uključi prelazak na alternativni režim lečenja ili dodavanje dodatnih ciklusa tretmana.

 

Kakav će biti uticaj na lečenje intravenskim i subkutanim lekovima tokom epidemije COVID-19?

Tokom trenutne epidemije COVID-19, lekari će izvršiti reviziju tretmana pacijenata za svaki slučaj. Ova revizija treba da se obavi uz konsultaciju sa pacijentom i uključiće procenu o tome da li je potrebno da oni i dalje dolaze u bolnicu da bi primili subkutani (tj. injekciju kroz kožu) ili intravenski (tj. infuziju kroz venu) tretman, gde je to relevantno.

Ako pacijenti trenutno primaju intravenski ili subkutani tretman i on dobro funkcioniše za njih, ili je to jedina dostupna opcija, oni će ga i dalje primati i od njih će se tražiti da prisustvuje zakazanim pregledima u bolnici, kao i obično.

U nekim okolnostima, izmena doze ili primena tretmana može da se smatra odgovarajućim tokom delovanja. Ovo će se zasnivati na kliničkim dokazima i oni bi trebalo da budu objašnjeni pacijentu u potpunosti.

Primeri kojih je MPE svestan u evropskim bolnicama uključuju:

  • Smanjivanje lečenja karfilzomibom na jednom nedeljno umesto dva puta nedeljno, na osnovu dokaza iz kliničkih ispitivanja.
  • Sprovođenje programa kućnog davanja bortezomiba (Velcade®), gde je to bezbedno, izvodljivo i prikladno.
  • Smanjivanje učestalosti infuzija daratumumaba, s obzirom na dugi poluživot tretmana.
  • Zamena subkutanih i intravenskih inhibitora proteazoma (kao što su bortezomib i karfilzomib) oralnim inhibitorima proteazoma iksazomibom (Ninlaro®).

U zavisnosti od načina na koji pacijent reaguje, možda bi bilo primereno i prekinuto tretman ako se postigne duboka i trajna reakcija.

Važno je da sve promene tretmana treba izvršiti u konsultaciji sa pacijentima. Ako pacijenti imaju bilo kakvu brigu ili nedoumicu, trebalo bi da razgovaraju direktno sa lekarom, medicinskom sestrom ili zdravstvenim timom. Važno je da pacijenti i dalje prisustvuju zakazanim pregledima u bolnici i da primaju tretman kao i obično, osim ako ih lekar, medicinska sestra ili zdravstveni tim ne upute drugačije.

 

Šta ako pacijent treba da krene u novi tretman koji uključuje intravensko ili subkutano davanje?

Ako pacijent treba da započne novi intravenski ili subkutani tretman, verovatno će lekar za mijelom i/ili AL amiloidozu proceniti da li je ovo odgovarajući tretman za pacijenta tokom epidemije COVID-19.

Mnogi pacijenti će nastaviti sa tretmanom po planu, ako se to smatra najboljom opcijom.

Međutim, neki pacijenti mogu d budu stavljeni na alternativni režim oralnog tretmana, koji mogu da primaju kod kuće. Postoje brojni bezbedni, efikasni i rutinski korišćeni oralni režimi kod mijeloma i AL amiloidoze kao što su pomalidomid (Imnovid®), lenalidomid (Revlimid®) i iksazomib (Ninlaro®).

 

Šta ako u mojoj zemlji nisu dostupne alternative oralnog tretmana?

Dostupnost nekih lekova i način na koji se koriste će zavisiti od finansiranja iz nacionalnih zdravstvenih sistema.

U nekim zemljama, poput Španije, zdravstveni sistem trenutno ne finansira oralni inhibitor proteazoma iksazomib za pacijente.

Ova ograničenja mogu da otežaju pacijentima i njihovim lekarima pristup određenim režimima oralnog tretmana tokom ovog vremena.

Mnogi nacionalni zdravstveni sistemi, tela za nadoknadu troškova i lekari rade na rešavanju izazova u pristupu lekovima u ovim izuzetnim vremenima. Obratite pažnju na objavljena uputstva i razgovarajte sa lekarom ako imate bilo kakva posebna pitanja ili nedoumice.

MPE takođe sarađuje sa farmaceutskim kompanijama, lekarima i našim članovima u pojedinim zemljama da bi razumeo situaciju širom Evrope i identifikovao rešenja za rešavanje ovih izazova i razgovarao o njima.

 

Kakav uticaj će biti tokom ovog vremena na moje lečenje steroidima?

Steroidi deksametazon i prednizolon imaju imunosupresivna dejstva, čime smanjuju  sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama. Za pacijente sa mijelomom i AL amiloidozom, koji su već podložniji infekciji, to bi moglo dodatno da umanji  njihovu sposobnost za borbu protiv virusa COVID-19.

Mnogi pacijenti sa mijelomom i AL amiloidozom trenutno će uzimati deksametazon ili prednizolon kao deo svog lečenja, bilo u kombinaciji sa drugim lekovima ili kao terapiju visokih doza. Lekari će revidirati dozu steroida koju pacijent prima kao deo lečenja i odlučiti da li je primereno smanjiti dozu ili čak potpuno prekinuti davanje steroida.

Izmena doze steroida je nešto što se često radi u evropskoj kliničkoj praksi, imajući u vidu efekte koje oni mogu imati na kvalitet života pacijenta (npr. promene raspoloženja, nesanica). Iskustvo koje lekari imaju sa ovim lečenjem će ih usmeriti u njihovom donošenju odluka sa pacijentima.

 

Kakav će biti uticaj na moju terapiju bisfosfonatom tokom epidemije COVID-19?

Mnogi pacijenti sa mijelomom dobijaju tretman bisfosfonatima (npr. lekovima za jačanje kostiju) za koštana bolest mijelom. Intravenski bisfosfonat, zoledronska kiselina, predstavlja standard lečenja bisfosfonatima u mnogim evropskim zemljama – posebno za novo-dijagnostikovane pacijente. U nekim bolnicama se može se koristiti intravenski bisfosfonat pamidronat.

Pacijentima kojima je potreban tretman bisfosfonatima se može ponuditi oralni bisfosfonat natrijum-klodronat, kao alternativa intravenskim bisfosfonatima tokom ovog vremena. Lekar takođe može da smanji učestalost doze intravenskog bisfosfonata, na primer, zoledronska kiselina se može davati jednom u tri meseca.

Ako pacijenti trenutno primaju zoledronsku kiselinu i već duže vreme, lečenje bisfosfonatima može biti zaustavljeno tokom epidemije COVID-19, jer je njihova koštana bolest pod kontrolom.

 

ZAKAZANI PREGLEDI U BOLNICI

Kakav će uticaj biti na ambulantne zakazane preglede u bolnici tokom epidemije COVID-19?

Mnogi centri za lečenje mijeloma i AL amiloidozu u Evropi vrše preglede svojih pacijenata za svaki slučaj i procenjuju da li su neophodne planirane bolničke ambulantne posete (npr. za praćenje bolesti, testove krvi i tretman).

U većini bolnica, pacijente će pozvati lekar, medicinska sestra ili član zdravstvenog tima da bi razvili plan za njihovo lečenje i negu tokom tekućeg perioda.

Za pacijente sa tinjajućim mijelomom niskog rizika i monoklonalnom gamapatijom neodređenog značaja (MGUS), verovatno će bilo koji naredni zakazani pregled biti pomeren na kasniji datum kada mere socijalnog distanciranja budu ublažene. Ovo se takođe može primeniti kada je pacijent bio u remisiji (npr. stabilna bolest) duže vreme i ne oseća nikakve simptome.

Neki zakazani pregledi u bolnici mogu da budu neizbežni za pacijente, ali zdravstveni timovi naporno rade na smanjenju potrebe dolaska u bolnicu tamo gde je to moguće. Mnoge bolnice se kreću ka telemedicini, gde se pregledi i rasprava o rezultatima krvnih analiza odvijaju putem telefona ili video pozivom putem interneta, gde je to prikladno. Lekovi na recept za mijelom i AL amiloidozu se takođe mogu isporučiti pacijentima poštom da bi bili pošteđeni odlaska u bolničke apoteke da ih preuzmu. U nekim slučajevima će negovateljima biti omogućeno da preuzimaju lekove iz bolničkih apoteka da bi se izbeglo da pacijenti moraju da idu u bolnicu.

Pacijenti bi trebalo da razgovaraju sa svojim zdravstvenim timovima da bi tačno shvatili kakav će biti uticaj na zakazane preglede u bolnici.

 

KLINIČKA ISPITIVANJA

Kakav će biti uticaj tokom ovog vremena na klinička ispitivanja?

Klinička ispitivanja zahtevaju da pacijenti prisustvuju čestim pregledima u bolnici na tretmanu, nezi i praćenju. Neka klinička ispitivanja mogu takođe uključivati prilično intenzivne postupke kao što je CAR-T, za koje je potrebna podrška odeljenja intenzivne nege s obzirom na neuro-toksične nuspojave (npr. sindrom oslobađanja citokina). Iz tih razloga će u narednim mesecima možda biti uticaja na učešće pacijenata i regrutovanje u klinička ispitivanja.

MPE radi na dobijanju slike o tome kakav je uticaj i klinička ispitivanja vođena od strane industrije i od strane akademskih ustanova tokom epidemije COVID-19 za mijelom i AL amiloidozu. Iako može da varira od bolnice do bolnice, trenutno smo svesni sledećeg uticaja:

  • U mnogim bolnicama postoji opšta politika za zaustavljanje regrutovanja novih pacijenata u klinička ispitivanja mijeloma i AL amiloidoze. Tekuće učešće u kliničkim ispitivanjima, gde su pacijenti već upisani, lekari pregledaju pojedinačno i razgovaraju sa pacijentima.
  • Neka klinička ispitivanja se odlažu i više ne vrše regrutovanje pacijenata tokom ovog vremena. Ona će se ponovo otvoriti za učešće kasnije. Mnoga ispitivanja u kliničkim ispitivanjima CAR-T i Fazi I (na primer tamo gde je lečenje eksperimentalno, a za koje je potrebno obimno praćenje su obustavljena u nekim bolnicama.
  • Druga klinička ispitivanja su možda revidirala protokole da bi prilagodio broj pregleda pacijenata u bolnici. Ovo je posebno moguće kada ispitivanje uključuje lečenje mijeloma ili AL amiloidoze, jer lekari ne moraju da prate bezbednost na isti način kao i više eksperimentalnih tretmana.
  • Lekari i koordinatori ispitivanja vode razgovore o tome kako bolje obezbediti neka od praćenja i preglede povezane sa ispitivanjima u udaljenijem okruženju (npr. telefonom).

Ako je pacijent već uključen u kliničko ispitivanje i njegovo lečenje je pod uticajem, o tome će ih obavestiti lekar i razgovarati o odgovarajućem tretmanu. Zatim će se održavati razgovori o alternativnim opcijama lečenja, što će im omogućiti da smanje posete bolnici ili da tretman dobijaju kod kuće.

Ako je kliničko ispitivanje jedina dostupna opcija za pacijenta, lekari i istraživači rade na tome da se pacijenti i dalje leče i da učestvuju u kliničkom ispitivanju. MPE je takođe upoznat sa programima saosećajne primene novih lekova kod mijeloma koji se koriste u nekim zemljama da bi se pacijentima omogućilo pristup tretmanima van okruženja kliničkog ispitivanja.

 

PRIZNANJE

Myeloma Patients Europe želei da oda priznanje lekarima koji su dali informacije o situaciji sa virusom COVID-19 i koja utiče na lečenje mijeloma i AL amiloidoze.

Hvala na njihovom dragocenom doprinosu:

  • Prof dr Hajnc Ludvig, profesor Interne medicine i hemato-onkologije i predsedavajući Instituta Wilhelminen za istraživanje kancera na Odeljenju za medicinu I, Centar za onkologiju i hematologiju, Wilhelminenspital, Beč, Austrija.
  • Dr Ana Sureda, načelnik hematologije na Katalonskom institutu za onkologiju, Barselona, Španija
  • Prof dr Mohamad Mohti, profesor hematologije i načelnik odeljenja za hematologiju i ćelijsku terapiju u bolnici Saint-Antoine na Univerzitetu Pierre & Marie Curie, Pariz, Francuska.
  • Dr Mihael Delforž, profesor medicine na Odeljenju za hematologiju Katoličkog univerziteta u Levenu, Belgija.
  • Dr Šarlota Polin, Institut za istraživanje kancera, London, Velika Britanija.
  • Prof dr Herman Ajnzel, profesor Interne medicine i bio je direktor Odeljenja interne medicine II Univerzitetske bolnice u Vircburgu, Nemačka.

 

Prevela Ibidem Group