Follow us on Facebook!
Follow us on Twitter!
Follow us on Youtube!

 

Povećanje broja ljudi pogođenih virusom COVID-19 je izazvalo veliku zabrinutost i primoralo je brojne zemlje da sprovedu mere da bi zaustavile širenje virusa. Ove mere su, u mnogim zemljama, veoma restriktivne i mogu da uključuju socijalno distanciranje i rad od kuće u situaciji samokarantina ili izolacije, da bi se izbegla infekcija sebe i drugih.

Informacije koje svakodnevno dobijamo povećavaju zabrinutost i strah za opštu populaciju, a posebno za pacijente kao što su pacijenti sa mijelomom i AL-amiloidozom, koji mogu da se osećaju posebno ranjivim tokom ove epidemije koronavirusa. Ne možemo zaboraviti da pacijenti oboleli od kancera, a posebno oni koji trenutno dobijaju tretman, imaju oslabljen imuni sistem, što ih dovodi do većeg rizika od infekcije, što se takođe odnosi i na koronavirus.

Situacije koje nastaju zbog restriktivnih mera koje preduzimaju zemlje da bi sprečile širenje bolesti, poput karantina, promeniće rutinu za ljude tokom dužeg vremenskog perioda. Ovo samo po sebi može da bude teško vreme i može da izazove negativne misli i osećanja straha i anksioznosti. Znamo da će u nekim zemljama taj karantin trajati mesec i više dana, još uvek ne znamo koliko bi ovo moglo trajati i koliko dugo će postojati ograničenja. Zbog ovoga je sada važnije nego ikad ranije da odvojite vreme da se pobrinete za svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Uz pomoć psiho-onkologa Fatime Kastanjo, MPE je sažeo u nastavku nekoliko saveta koji će vam pomoći da se na najbolji način nosite sa ograničenjima.

1. Odvojite malo vremena da vaše kućno okruženje učinite ugodnim i opuštajućim, ne samo vaše fizičkim okruženje, već i stvari koje mogu da vam pomognu u uklanjanju stresa i promovisanju uživanja, kao što su knjige, muzika ili druge stvari koje vam mogu pomoći da ispunite svoje vreme, kao i um na pozitivan način.

2. Rutina je uvek dobra za vaše fizičko i mentalno zdravlje. U ovom periodu, održavanje vaše normalne rutine koliko god je to moguće ili stvaranje rutine za sebe može da vam pomogne da se osećate zdravo i srećno. Obavezno vodite računa o zdravim navikama kao što su dijeta, san, fizička aktivnost i slobodno vreme.

3. Ne provodite ceo dan u pidžami! To što ste kod kuće ne znači da ne možete da započnete dan na isti način kao pre karantina. Ovo može da vam pomogne da se osećate više povezani sa svojim uobičajenim navikama i sa spoljnim svetom, i može da poboljša vaše osećanje pozitivnosti i produktivnosti!

4. Ako u ovom periodu radite od kuće i u mogućnosti ste da to činite, pokušajte da odvojite prostor koji koristite za rad i prostora koji koristite da biste uživali u svom slobodnom vremenu. Pokušajte i napravite „kancelariju kod kuće“ sa svom opremom oko sebe da biste svoj posao obavljali što je normalnije moguće. Ovo može da uključuje korišćenje rezervne sobe ili kuka vašeg doma kao „radne zone“. Ako imate mogućnost da to učinite, pokušajte da zadržite ovu radnu zonu odvojeno od mesta gde provodite svoje slobodno vreme, tako da ćete takođe imati prostor da se relaksirate i opustite  nakon radnog dana.

5. U karantinu se može osećati usamljeno i važno je da to priznate da biste sprečili da se osećate izolovano i nepovezano sa svojim normalnim životom i spoljnim svetom. Iako će bez sumnje postojati ograničenja u pogledu fizičke bliskosti sa vašim prijateljima, porodicom i voljenima, postoje na sreću i drugi načini da budete u kontaktu. Planiranje video poziva, redovni telefonski pozivi i održavanje kontakata putem e-poruka, usluga za razmenu poruka i društvene mreže su svi načini na koje vam tehnologija može pomoći da ostanete povezani sa svojim voljenima. Ako radite od kuće takođe može da se oseća kao da ste izolovani, ako ste navikli da radite u kancelarijskoj sredini. Razmislite o zakazivanju redovnih poziva radi dobijanja novosti ili video poziva sa svojim timom, kolegama, šefom i drugim partnerima da biste bili sigurni da ćete se i dalje osećati delom svog radnog okruženja.

6. Količina informacija koju svi dobijamo o epidemiji koronavirusa, putem vesti, društvenih mreža, lokalne i državne uprave i naših zdravstvenih radnika, može ponekad da se čini poraznom, a ponekad je teško sprečiti da nas ovo natera da razmišljamo ili osećamo negativne emocije, poput straha, anksioznosti ili očaja. Ako utvrdite da je to slučaj sa vama, pokušajte ograničiti količinu informacija koje dobijate o epidemiji. Može vam biti korisno da ograničite količinu korišćenja izvora informacija; možda da ograničite količinu vremena koje provodite na društvenim mrežama, tako što gledate vesti ili čitate o epidemiji na mreži. Iako je važno da budete informisani, lako je postati toliko fokusiran na ovo da to može da utiče na vaš svakodnevni život i vaše dobro stanje.

7. Vaš zdravstveni radnik je možda predložio izmene u vašem tretmanu tokom ovog vremena. Ovo može da uključi promene u rasporedu tretmana ili lekova. Razumljivo, ovo bi moglo da bude zbunjujuće za vas i moglo bi da dovede u pitanje vaš novi plan nege ili vašeg lekara. Takođe mogu da vas zabrinuti promene nuspojava ili efikasnost vaše nove rutine. Pokušajte da zapamtite da, ako vam je zdravstveni radnik preporučio bilo kakvu promenu u tretmanu, to će zaštititi vas i vaše zdravlje tokom ovog perioda kada ste posebno ranjivi; naročito je verovatno da su ove promene izvršene da bi podržale vaš imuni sistem i smanjile rizik od infekcije. Ako i dalje imate bilo kakvih briga ili nedoumica ili imate zabrinutosti u vezi sa vašim postojećim planom lečenja tokom ovog vremena, razgovarajte sa svojim lekarom što je pre moguće da biste razumeli bilo kakve promene, ili da li su promene potrebne i budite aktivno uključeni u odluke o vašem lečenju.

8. Čak i za vreme ove epidemije, i prema vašem prilagođenom planu nege, moguće je da ćete morati da odete u bolnicu na tretman ili da posetite svog lekara. U ovim vremenima, neizbežno je da ćete tokom posete imati zabrinutosti zbog potencijalnog rizika od infekcije. Razgovor sa lekarom o tome da li je poseta apsolutno neophodna može da bude od pomoći; postoji mogućnost da odložite vaš zakazani pregled ili odložite konsultacije na drugi način, na primer telefonom ili virtuelno. Ako ne postoji mogućnost odlaganja zakazanog pregleda, obavezno se pridržavajte svih uputstava koja se odnose na smanjenje rizika od infekcije tokom putovanja u posetu u bolnicu i iz nje. Ne zaboravite, vi ste važan donosilac odluka u svom sopstvenom planu lečenja, i tokom ovih nesigurnih vremena lako je osetiti nedostatak kontrole – ako se zabrinite zbog toga kako bi na vašu negu ili zdravlje mogao da utiče koronavirus, treba da razgovarate sa svojim lekarom i zdravstvenim radnicima da budete obavešteni i uključeni u donošenje odluka i pravljenje plana u vezi vašeg tretmana.

9. Najzad, pokušajte da ostanete pozitivni! Iz istraživanja znamo da vam pozitivan način razmišljanja može pomoći da se osećate manje anksiozno, da se osećate zdravije u umu i telu, a da više vladate sobom i okolinom. Pokušajte da ne razmišljate o najgorim scenarijima ili o stvarima koje mogu da krenu loše, jer bi zbog toga mogli da se osećate lošije. Umesto toga, sledite sve ove korake da biste ostali što zdraviji tokom ovog teškog perioda.

 

Prevela Ibidem Group